Sastanak visokog nivoa o Finansijskim okvirima i ciljevima održivog razvoja u Ujedinjenim nacijama
Njujork, 18. jula 2023. godine – Sastanak visokog nivoa o Finansijskim okvirima i ciljevima održivog razvoja (SDG) zajednički su organizovali Bosna i Hercegovina, Republika Indonezija, Republika Srbija, Švedska – Sida i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sastanak, održan u sjedištu Ujedinjenih nacija, imao je za cilj da se adresira hitna potreba za efikasnim finansijskim mehanizmima kako bi se postigli Ciljevi održivog razvoja – SDG.
Događaj, koji je održan u okviru Foruma političkih visokog nivoa 2023, istakao je ključnu ulogu finansijskih okvira u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja. Nj.E. dr Zlatko Lagumdžija, stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama, presjedavao je sastanku na kojem su govorili istaknuti govornici i učesnici.
U svom uvodnom obraćanju, dr Lagumdžija je istakao hitnu važnost prevazilaženja ozbiljnih finansijskih ograničenja sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju, a koja su dodatno pogoršana pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini. On je izjavio:
“Ciljevi održivog razvoja još uvek trebaju biti ostvareni. Uspjeh je sprečen ozbiljnim finansijskim ograničenjima s kojima se suočavaju zemlje u razvoju: ograničenjima koja su ozbiljno pogoršana pandemijom COVID-19 i ratom u Ukrajini. Osim očuvanja mira i smanjenja geopolitičkih tenzija, ključ za postizanje Ciljeva održivog razvoja je imati plan za njihovo finansiranje.”
Među istaknutim govornicima bio je gospodin Džefri Saks, presjednik Mreže UN za održiva rešenja razvoja, koji je bio ključni govornik na ovom skupu. Gospodin Saks je skrenuo pažnju na nedostatke trenutne međunarodne finansijske arhitekture u podršci siromašnijim zemljama, naglašavajući potrebu za novim finansijskim okvirom koji će efikasno ispuniti Ciljeve održivog razvoja. Priznavajući postojanje tehnoloških mogućnosti za postizanje Ciljeva održivog razvoja, istakao je ključnu ulogu finansiranja, pozivajući vlade da osmisle hrabre investicijske programe usklađene s Ciljevima održivog razvoja.
Tokom sastanka, visoki panelisti su razgovarali o finansijskim strategijama, politikama i instrumentima koji su neophodni za ubrzanje održivog razvoja kako svijet prilazi sredini vremenskog okvira Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine.
Nj.E. gospođa Jelena Begović, ministarka za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Republike Srbije, podijelila je iskustva i perspektive Srbije o privlačenju investicija za privatni sektor i stranih direktnih investicija kao značajnih izvora za postizanje Ciljeva održivog razvoja.
Gospodin Muhamed Hasanović, vršilac dužnosti ministra finansija i trezora Bosne i Hercegovine, izrazio je zahvalnost UNDP-u i Sidi na zajedničkim naporima u razvoju Okvira Ciljeva održivog razvoja BiH, zajedničke platforme za održivi razvoj u zemlji. Istakao je neophodnost povećanja finansiranja i otključavanja privatnih investicija kako bi se prevazišli izazovi u ubrzavanju napretka prema Ciljevima održivog razvoja. Hasanović je istakao digitalizaciju, istraživanje i razvoj i dekarbonizaciju kao ključne elemente za postizanje Ciljeva održivog razvoja, predstavljajući ih kao visokopotencijalna područja za investicije.
Gospođa Laurel Paterson, šef tima za integraciju Ciljeva održivog razvoja u Birou za politiku i programsku podršku UNDP-a, istakla je ključnu ulogu finansiranja i naučnih dokaza u suočavanju s razvojnim izazovima. Naglasila je važnost strategija na nacionalnom nivou kao pokretača promena.
U svojim završnim napomenama, Njegova Ekselencija Dr. Zlatko Lagumdžija naglasio je neviđene izazove s kojima se svijet suočava na polovini SDG puta do 2030. godine, što otežava napredak u ostvarivanju SDG-a. Priznao je globalnu prirodu ovih izazova, pri čemu pandemija COVID-19 i rat u Ukrajini izazivaju neočekivane ekonomske šokove, posebno pogađajući najranjivije populacije. Dr. Lagumdžija je istakao hitnu potrebu za sistemskim, integrisanim i inovativnim rešenjima za prevazilaženje ovih izazova, pozivajući na razvoj snažnih institucija i politika usklađenih s Agendom 2030.
Da bi preoblikovali globalni ekonomski model i postigli SDG, Dr. Lagumdžija je pozvao na prilagođene finansijske okvire koji bi igrali centralnu ulogu. Naglasio je da je ostvarivanje SDG-a prije svega investiciona agenda, koje zahtjeva ulaganja u fizičku infrastrukturu i ljudski kapital. Trenutna finansijska arhitektura mora biti restrukturirana kako bi mobilisala dodatna sredstva, transformišući postojeće pristupe i instrumente. Dr. Lagumdžija je istakao potrebu za privlačenjem ne samo vlada, već i privatnih i međunarodnih i domaćih finansijskih institucija, razvijajući pragmatične i značajne instrumente. Također je istakao četiri praktična pravca za finansiranje SDG-a:
- Povećanje domaćih poreskih prihoda za SDG.
- Povećanje suverenog zaduživanja od međunarodnih finansijskih institucija za SDG.
- Povećanje suverenog zaduživanja sa međunarodnih privatnih tržišta kapitala za COR.
- Povećanje i usmeravanje zvanične razvojne pomoći.
Prošireno finansiranje SDG-a treba usmjeriti ka šest glavnih transformacija koje imaju za cilj postizanje određenih SDG-a, uključujući obrazovanje i socijalnu zaštitu, zdravstvene sisteme radi sprečavanja budućih pandemija i osiguranja univerzalnog zdravstvenog osiguranja, energetsku efikasnost bez emisije ugljenika i cirkularnu ekonomiju, održivu urbnu infrastrukturu, univerzalne digitalne usluge i održivu hranu.
S obzirom na istek vremena, globalna zajednica mora udvostručiti napore kako bi mobilisala finansiranje i preoblikovala finansijsku arhitekturu kako bi postigla ambiciozne Ciljeve održivog razvoja do 2030. godine. Sastanak je zaključen pozivom na akciju svim zainteresovanim stranama da zajednički rade na implementaciji efikasnih finansijskih okvira i strategija održivog razvoja.
